Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu emocionalne inteligencije. Na pitanja odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. 1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. 2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. 3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. 4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. 5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. 6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. 7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. 8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. 9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. 10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči.

Zašto je EQ važan?

Emocionalna inteligencija je zaista važna pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Evo nekoliko saveta za razvijanje EQ-a:

• Budite svesni svojih emocija - prepoznajte šta osećate i zašto
• Vežbajte samokontrolu - naučite da pauzirate pre nego što reagujete
• Razvijte empatiju - pokušajte da razumete kako se drugi osećaju
• Komunicirajte efektivno - izražavajte svoje osećaje na zdrav način
• Rešavajte konflikte konstruktivno - fokusirajte se na rešenja, a ne na probleme
• Prihvatite promene - budite fleksibilni i prilagodljivi
• Radite na motivaciji - postavljajte ciljeve i budite uporni

Emocionalna inteligencija kod dece

Sve se radi u ranom detinjstvu. Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama.

Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu - kontrolom ekstremnih emocija.

Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi. Ne možemo svi uvek biti ni srećni niti uvek ljuti - život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Emocionalna inteligencija je ključna ne samo za uspeh u karijeri, već i za zadovoljstvo u ličnim odnosima i celokupnom životu. Rad na njenom unapređivanju je investicija u sebe koja se dugoročno isplati.